PhD Umarova Malika Baxtiyarovna
TDIU huzuridagi “O‘zbekiston iqtisodiyotini rivojlantirishning ilmiy asoslari va muammolari”ilmiy-tadqiqot markazi doktoranti
Hozirgi vaqtda raqamli iqtisodiyot va u bilan bog‘liq bir qator samarali texnologiyalar, shu jumladan, elektron tijorat va elektron biznes bizning hayotimizga jadal kirib bormoqda. Xuddi shu tarzda davlat va jamiyat taraqqiyotini yanada jadallashtirish maqsadida respublika rahbariyati tomonidan qator muhim islohotlar amalga oshirildi. Xususan, O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining «Raqamli O‘zbekiston-2030» Strategiyasini tasdiqlash to‘g‘risidagi Farmoni hamda uni samarali amalga oshirishga qaratilgan chora-tadbirlar qabul qilindi. Mamlakatimizda raqamli iqtisodiyotni faol rivojlantirish, xususan, zamonaviy axborot-kommunikatsiya texnologiyalarini, shu jumladan, bank sohasida keng joriy etish bo‘yicha kompleks chora-tadbirlar amalga oshirilmoqda.
Xususan, elektron hukumat tizimini takomillashtirish, dasturiy mahsulotlar va axborot texnologiyalarining mahalliy bozorini yanada rivojlantirish, mamlakatimizning barcha hududlari- da IT-parklarni yaratish, shuningdek, ushbu sohani malakali kadrlar bilan ta’minlash bo‘yicha 220 dan ortiq ustuvor loyihalar ishga tushirildi.
Bundan tashqari, 40 dan ortiq axborot tizimiga ega yagona geoportalni ishga tushirish, jamoat transporti va kommunal infratuzilmani boshqarish bo‘yicha axborot tizimini yaratish, ijtimoiy sohani raqamlashtirish va keyinchalik ushbu amaliyotni boshqa mintaqalarda joriy etishni nazarda tutadigan «Raqamli Toshkent» kompleks dasturi amalga oshirilmoqda.
Mamlakatimizda raqamli sanoatni jadal rivojlantirish, milliy iqtisodiyotning raqobatbardoshligini oshirish, shuningdek, 2017-2021-yillarda O‘zbekiston Respublikasini rivojlantirishning beshta ustuvor yo‘nalishi bo‘yicha harakatlar Strategiyasini «Ilm, ma’rifat va raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish yili» da amalga oshirish, ayniqsa, bugungi kunda dolzarb ahamiyat kasb etmoqda. Davlat dasturida qo‘yilgan vazifalarning amalga oshirilishini ta’minlash uchun quyidagi chora-tadbirlar ko‘rildi:
• Axborot texnologiyalari va kommunikatsiyalarini rivojlantirish vazirligi tomonidan manfaatdor vazirlik va idoralar, biznes hamjamiyati va ilmiy doiralar vakillari hamda xorijiy ekspertlar ishtirokida ishlab chiqilgan «Raqamli O‘zbekiston-2030» strategiya- sini qabul qilish;
• Axborot texnologiyalari va kommunikatsiyalarini rivojlan- tirish vazirligi, uning tasarrufidagi tashkilotlar va hududiy boshqarmalarining mas’ul rahbarlarini tegishli tumanlarga (shaharlarga) biriktirish;
• Ishchi guruhlar tomonidan har o‘n kunda qabul qilinadigan raqamli o‘zgarishlar bo‘yicha «yo‘l xaritalari» da nazarda tutilgan loyihalarni amalga oshirish samaradorligi va joylarda o‘tkazilayotgan tadbirlarning amaliy ahamiyatini baholash;
• Ixtisoslashtirilgan oliy ta’lim muassasalari va markazlari negizida raqamli texnologiyalar bo‘yicha kadrlar tayyorlash bo‘yicha davlat organlari va tashkilotlari, mahalliy ijroiya hokimiyati organlarining mas’ul rahbarlarini tayyorlash va malakasini oshirishni tashkil etish.
Bugungi kunda raqamli iqtisodiyot ko‘plab ta’riflarga ega bo‘lgan global jarayondir. Masalan, quyidagi ta’rifni keltirish mumkin: «Raqamli iqtisodiyot – keng miqyosli ma’lumotlarni qayta ishlash, raqamli texnologiyalar, asbob-uskunalar, tovarlar va xizmatlarni saqlash, sotish va yetkazib berish asosida turli ishlab chiqarishlar va jarayonlar tahlili natijalaridan foydalanish bo‘lib, bu faoliyat samaradorligini sezilarli darajada oshirishga imkon beradi, chunki vizual axborot asosiy ishlab chiqarish faoliyati omili bo‘lib qolavermoqda. Bizning fikrimizcha, bu tavsif juda aniq, ammo foydalanish uchun biroz noqulay. Shu sababli biz «raqamli iqtisodiyot» tushunchasining quyidagi funksional ta’rifini taqdim etdik:
Raqamli (elektron) iqtisodiyot va elektron tijorat – bu shaxsiy ma’lumotlardan foydalanish hisobiga barcha ishtirokchilarning ehtiyojlarini o‘z ichiga olgan ma’lumotlar, ya’ni maksimal qoniqishni keltirib chiqaradigan iqtisodiyot turi. Bu iqtisodiyotda axborot-kommunikatsiya va moliyaviy texnologiyalar, shuningdek, gibrid dunyoda iqtisodiy faoliyatning barcha subyektlari rivojlanishi – tovarlar va xizmatlarni yaratish, taqsimlash, almashish va iste’mol qilish jarayoni, obyektlar va subyektlarning qobiliyatlari to‘liq o‘zaro aloqa qilish qobiliyati bo‘lib, bunga infratuzilmaning ochiqligi tufayli erishish mumkin.
O‘zaro aloqada bo‘lgan iqtisodiyotning barcha obyektlari va subyektlari raqamli tarkibiy qismlarga ega bo‘lishi kerak. Masalan, hozirgi paytda avtomobilning iste’mol xususiyatlari va xavfsizlik ko‘rsatkichlari sezilarli darajada yaxshilangan raqamli tarkibiy qismlar (dasturiy ta’minot va «datchik»lar) avtomobil narxining yarmidan ko‘pini tashkil qiladi.
Zamonaviy, doimiy o‘zgarib turadigan texnologiyalar muhiti barcha xo‘jalik yurituvchi subyektlarni raqamli o‘zgarishlardan o‘tishga majbur qiladi. Raqamli o‘zgarishlar ikkiyoqlama funksiyani bajaradi: bank tashkilotlariga yangi elektron platformalar (elektron banking, virtual banking) va xizmat ko‘rsatish nuqtalari (elektron bo‘linmalar, POS) orqali yangi xizmat ko‘rsatish kanallarini taklif qilishga imkon beradi, shuningdek, jismoniy do‘konlar va jalb qilingan xodimlar sonini cheklash orqali ularning operatsion xarajatlarini kamaytiradi. Buning sababi shundaki, butun dunyo bo‘ylab bank sektori unga investitsiyalar uchun umuman boshqa sohalarga qaraganda uch baravar ko‘proq pul sarflaydi. Bank sohasida biznes modellari doimiy e’tibor markazidadir.
Raqamlashtirish, ilg‘or innovatsiyalar va yangi texnologiyalar an’anaviy biznes modellari va jarayonlarini o‘zgartirmoqda. Natijada, banklar o‘zlarining biznes modellarini mijozlar bilan o‘zaro munosabatlarini o‘zgartirish, midl-ofisda (tashkiliy nazorat bo‘limi) va bek-ofisda (operatsiyalar bo‘limi) o‘z operatsiyalarini boshqarish, raqobatbardosh bo‘lish va kelajakka tayyor bo‘lish uchun moslashtirishi kerak.
Yangi texnologiyalardan foydalanish bozor qatnashchilarining farovonligiga muhim ta’sir ko‘rsatadi, bu esa kreditlash, to‘lov tizimlari, moliyaviy maslahat va sug‘urta xizmatlarida moliyaviy vositachilik xarajatlarini kamaytirishga, shuningdek, iste’mol- chilar uchun sifatliroq mahsulotlarga olib kelishi mumkin (qarang: Philippon 2018 va Vives 2017, ular texnika taraqqiyotga qaramay, moliyaviy vositachilik xizmatlarining narxi nisbatan yaqin vaqtgacha pasaymaganini ta’kidlaydi). Ixtisoslashgan moliya-texnologiya uskunalari ishlab chiqish bo‘yicha onlayn-texnologiyalar yordamida o‘z qarz oluvchilarga ko‘proq qulayliklarni taklif qilishadi. Bunday kompaniyalar samaradorlikni bir necha usul bilan oshiradi:
1. Ular katta ma’lumotlarga asoslangan statistik modellar yordamida potensial qarz oluvchilarni yanada samarali tekshirishlari va shu bilan bank biznesining asosini tashkil etuvchi axborot nosimmetrikligini bartaraf etishlari mumkin. (Berg va boshqalar, 2018).
2. Xodimlarga (masalan, kredit mutaxassislari va kassirlar) va kengaytirilgan filiallar tarmog‘iga bo‘lgan ehtiyojni kamaytiradi (chunki mijozlar bank operatsiyalari uchun mobil telefonlaridan foydalanadi).
3. Кам ривожланган мамлакатларга, шунингдек, ҳозирда банклар томонидан умуман ёки етарли даражада хизмат кўрсатилмайдиган кичик ва ўрта корхоналар ва аҳоли қатламларига молиявий хизматлар кўрсатишни бошлаб, молиявий хизматлар очиқлигини кенгайтиришга имкон беради.
4. Ва ниҳоят, ихтисослашган молия-технология ускуналари ишлаб чиқарадиган ташкилотлар улар билан ишлашга тўғри келадиганга эскирган технологияларга эга эмаслар ва анъанавий ташкилотларга қараганда юқори инновацион салоҳиятга эга бўлишга имкон беради- ган самарали операцион лойиҳалаш маданияти билан тавсифланадиган ташкилотлар.
1-расм. Электрон банкинг жорий қилиш стратегияси
Манба: муаллиф ишланмаси.
Кўплаб ривожланган давлатлар каби, рақамлаштириш нуқтаи назаридан мамлакатимиз ҳам ахборот технологиялари соҳасида иқтисодий ривожланиш йўлини танлади ва умуман, электрон ҳужжат айланиши соҳасида янги йўналишларни очмоқда. Бутун жамият глобал интернет сифатини яхшилаш ва алоқа тизимларини ривожлантириш учун рақамли технологияларга мурожаат қилмоқда. Натижада, катта ҳажмдаги маълумотлар алмашинуви ва тўпланиши содир бўлади, тўпланган маълумотларни қайта ишлаш имконияти мавжуд, бу эса, ўз навбатида, прогнозлаш ва асосланган қарорлар қабул қилиш имкониятини яратади.
Айтиш мумкинки, иқтисодий жараён қуйидаги жиҳатларни ўзгартиришдан иборат:
• бизнес моделлари ва мавжуд хизматлар портфели;
• мижозлар ва ҳамкорлар билан муносабатларда хулқ-атвор стандартлари;
• шахсий контентни мотивация қилиш ва ўқитишга йўналтирилганлик;
• корпоратив маданият;
• виртуаллаштириш, яъни булутли технологиялар жорий қилган ҳолда IT-бўлинмалар;
• жавобгарлик даражаси ва мъёрий қоидалар;
• янги технологиялар, муҳит дастурий-техника таъминоти, буюртмачилар;
• ҳамкорларнинг манфаатларини ҳисобга олган ҳолда компания инфратузилмаси.
2-расм. Рақамли банк хизматларини ўзгартиришнинг
асосий жиҳатлари
Молия-кредит тизимидаги ўзгаришлар суръати смарт-шартномалар пайдо бўлишига олиб келди ва уларни тобора кўпроқ фойдаланиладиган қилмоқда. Ҳозирда кўпчилик нафақат компьютерларни тушунади, балки янги бошланувчилар ҳам техниканинг нозик томонларини ўрганади. Блокчейн транзакцияларни шундай тарзда ёзишга имкон берадики, бу янги рақамли восита ўз-ўзидан ундан олдингилардан сезиларли фарқ қиладиган ҳужжатни ифодалайди. Ҳозирги кунда Anorbank ва TBSBank, икки рақамли банк ҳам ўз мижозларига мобил иловалар ёки шахсий компьютерлар орқали рақамли хизматлар тақдим этади. Бу эса шуни англатадики, рақамли банкинг мижози банк хизматларидан 24/7 режимида фойдалана олади. Бошқача қилиб айтганда, рақамли банк тизими мижозга мобил илова тақдим этади, мобил илова эса юқори технологияли IT-инфратузилма билан мустаҳкамланган банк операциялари юқори мослашувчанлиги- ни таъминлайди.
Албатта, савол туғилади, бугунги тижорат банклари ва янги ташкил этилган рақамли банклар ўртасидаги фарқ нима?
Рақамли банклар қуйидагилар учун энг яхши ечимлар тақдим этиши мумкин:
– филиаллар тармоқлари ва банк бўлинмаларини кенгайтир- маслик;
– 100% онлайн коммуникация тизимлари банк ва мижоз ўртасида тузилади;
– сифатли ва қулай мобил илова;
– омонатлар ва кредитлар бўйича бозор талабларига жавоб берадиган (яъни, истеъмолчи талабидан келиб чиқиб) максимал фойдали шартлар (яъни истеъмолчи талабидан келиб чиққан ҳолда);
– тезкор, сифатли, қулай ва туну-кун ишлайдиган тезкор марказларнинг мавжудлиги.
Блокчейн технологиясининг санаб ўтилган хусусиятлари банк объектлари ва операцияларининг барча секторлари хавфсизлигини самарали назорат қилиш имконини беради. Криптовалюталарнинг асосий хусусияти уларнинг қуйидаги жиҳатларда ишончлилигидир:
1. Қалбакилаштириш имконсизлиги;
2. Ўғирлаш имконсизлиги;
3. Умумий эмиссиявий марказ йўқлиги;
4. Очиқ бошланғич кодли дастурий таъминот мавжудлиги;
5. Четдан тартибга солиш йўқлиги (дастурий кодга киритилгани бундан мустасно);
6. Трансчегаравий элементнинг мавжудлиги.
3-расм. Рақамли банк соҳасида келажакда зарур
бўлган кўникмалар (Cziesla, 2014)
Хусусий банклар ёки давлат банклари учун бу қуйидагиларда ўз ифодасини топиши мумкин:
– ҳар бир туман, шаҳар ва вилоятда банк филиалларининг ишлаши, сифатга эътибор берилмаслиги;
– банк ва мижоз ўртасида онлайн-коммуникацияларнинг паст даражаси;
– мобил иловаларда фойдаланувчи бир марта авторизация қилади ва қайта авторизацияданўтмасликка қарор қилади (мобил иловаларда оддийгина картадан картага пул ўтказиш ёки коммунал тўловларни тўлаш жараёнида доимий муаммолар мавжуд, аксарият ҳолларда тизимда узилишлар мавжуд);
– бозор талабларига жавоб берадиган депозитлар ва кредитлар берилади, лекин аксарият ҳолатларда фақат танишлар катта роль ўйнайди (агар танишлар бўлмаса, мижоз 3 ой ва ундан ортиқ самарасиз вақт сарфлайди);
– у фақат тезкор, сифатли, қулай ва туну-кун ишлайдиган тезкор марказлар шароитида ишлайди, саволга жавоб олиш учун мижоз банкнинг барча бўлимлари мутахассислари билан боғланиши керак. Мижознинг вақти, телефон хизмати учун мижоз томонидан тўланган пул миқдори ҳисобга олинмайди.
4-расм. Банк соҳасида мобил иловаларнинг жорий этилиши
Қуйида биринчи трансформация босқичининг асосий хусусият- лари келтирилган:
• ажойиб UX билан хавфсиз мобил иловани ишга тушириш. Бу мижозларга барча асосий молиявий операцияларга қулай кириш нуқтасини беради, бу эса банк бўлинмаси ёки филиалига ташриф буюриш заруратини йўқ қилади.
• барча мавжуд стандартларга мувофиқ яратилган битта дастур (масалан, iOS) билан бошлаш. Маълумотларнинг максимал изчиллиги билан ишончли ва хавфсиз тизим. TouchID ёки FaceID билан икки омилли ёки кўп омилли аутентификация. Асосий функциялар учун маҳаллий ечимлар ва, эҳтимол, ёрдамчи вазифалар учун булутли ечимлар (4-расм).
• филиалларда ўз-ўзига хизмат кўрсатиш нуқталарини қўшиш. Автоматлаштирилган киосклар кассирнинг иш вақтини қисқартиради ва камроқ ходимларни талаб қилади. Ушбу хусусият чакана мижозлар учун ҳам, кичик ва ўрта бизнес учун ҳам муҳимдир.
• мавжуд жараёнларни ўзгартирмаган ҳолда бэк-офис ва мидл-офиснинг айрим вазифаларини автоматлаштириш.
5-расм. Банк трансформациясида электрон қурилмаларни тармоққа бирлаштириш
5-расмдан кўриниб турибдики, айрим маҳаллий банклар ушбу босқични ўтказиб юбориши мумкин, чунки у операцияларни пухта қайта қуришни талаб қилади. Лекин шунга қарамай, иккита муҳим оқибатни ҳисобга олиш керак:
1. Биринчидан, эскирган технологиялардан фойдаланаётган банклар транзакция харажатларининг ўсиши ва касса операцияларининг қисқаришига дуч келмоқда. Жараённи қайта ташкил қилиш иккала муаммони бир вақтнинг ўзида ҳал қилади.
2. Иккинчидан, эски бэкендни (сервер ускуналари) сақлаш келажакдаги мобил иловаларни таҳдид остига қўйиши мумкин. Янги технологияларнинг жадал ривожланишини ҳисобга олган ҳолда, эскирган тизимни ўзгартириш қийин бўлади ва дастурни ишга туширгандан кейин икки-уч йил ичида ҳар қандай муҳим янгиланиш имконсиз бўлади.
Шундай қилиб, молиявий хизматларнинг рақамли трансформа- цияси мижозларнинг иқтисодий имкониятларини кенгайтиришга ёрдам беради, шу билан бирга банк мижозлари учун кенг имкониятлар яратади, бу эса молиявий фаолликни оширишда муҳим қадамдир. Бошқача қилиб айтганда, рақамли банкларнинг истиқболларидан бири бу молиявий тармоқларни рақамлаштириш туфайли хизматларнинг нархини 40-60 фоизга камайтиришдир. Мижозларнинг банкка ташрифлари ҳужжатларни расмийлаштиришда вақт ва пулни тежашга имкон беради.
Мухтасар қилиб айтганда, тижорат банкларининг ўзгариши ва рақамли банк тизимига ўтиш жараёни бутун дунёда янги ахборот технологияларини ривожлантириш ва фаол тарқатишга жавоб ҳисобланади, рақамли технологиялар нафақат маҳсулот ва хизматлар сифатини яхшилайди, балки кераксиз харажатларни камайтиради. Бошқача сўзлар билан, рақамли молиявий хизматларнинг ривожланиши бутун мамлакат банк-молия тизимини ривожлантиришнинг муҳим жиҳати ҳисобланади.
6-расм. Истиқболли электрон банк хизматлари турлари
Манба: муаллиф ишланмаси.
Танланган йўлдан қатъи назар, ишлаб чиқиш босқичи ҳали ҳам тизимни модернизация қилишни назарда тутади. Қуйида якуний босқичнинг асосий хусусиятлари келтирилган:
• мавжуд мобил ва веб-иловалар билан боғланган сервер платформасини яратиш;
• янги IT инфратузилмасини қўллаб-қувватлаш учун бэк-офис ва мидл-офис операцияларини ўзгартириш;
• киберхавфсизликни ошириш ва маълумотлар таҳлилини автоматлаштириш учун компютерда ўқитишни интеграциялаш;
• ноёб савдо таклифларини яратиш учун яқинроқ ҳамкорлик қилиш (6-расм).
Рақамли трансформация ҳаракатлари ташкилотнинг бизнес мақсадлари, мақсадли аудиторияси, жорий рақамли етуклик, ташкилий структура ва мавжуд маданиятга қараб кенг фарқ қилади. Шу билан бирга, банкнинг рақамли трансформацияси муваффақия- тининг асосий таркибий қисмлари қуйидагилардан иборат:
1. Маълумотлар ва таҳлил соҳасида етакчи позицияси
2. Истеъмолчилар тажрибасини такомиллаштириш
3. Инновацияларни рағбатлантириш
4.Замонавий технологиялардан фойдаланиш
5. Тизимлар ва жараёнларни янгилаш
6. Ишчи кучини қайта тайёрлаш
7. Рақамли келажак учун етакчилик ва маданиятни бирлаштириш
7-расм. Электрон банк хизматлари ўзгартирилган платформаси
Манба: муаллиф ишланмаси.
Президентимиз таъкидлаганларидек, банклар трансформацияга тайёрланмоқда ва камида битта йирик банкдаги давлат улуши стратегик инвесторларга тўлиқ сотилади. Ушбу соҳада Европанинг етакчи банклари билан музокаралар олиб борилмоқда. Давлат актив- ларини ошкора ва самарали сотишга халқаро молиявий ва ҳуқуқий маслаҳатчилар жалб этилиб, бир қатор корхоналар хусусийлаштирилди.
Шу билан бирга, банк ислоҳотининг асосий мақсади тижорат банкларини мижозлар учун ишлашга ўргатиш, аҳолининг банк тизимига бўлган ишончини мустаҳкамлаш ва хорижий банкларнинг самарадорлигини оширишдан иборат эканлигини ҳисобга олиш керак (7-расм). Шу мақсадда ахборот технологияларидан кенг фойдаланиш, хорижий мутахассислар билан биргаликда замонавий кадрлар тайёрлаш, давлат банкларида замонавий банк амалиёти, бошқарув ва хизмат кўрсатиш усулларини жорий этиш орқали банкларнинг дастурий таъминотини тубдан янгилаш учун банклар ташкил қилинади.
8-расм. Электрон банк хизматлари жараёнида технологиядан фойдаланадиган истеъмолчи
Манба: муаллиф ишланмаси.
Муассасалардан малакали мутахассисларни жалб этиш жараёнини давом эттириш, шунингдек, кредитлаш амалиётида «кредит тарихи» ахборот тизимини тўлиқ жорий этиш зарурати тобора ортиб бормоқда. Рақамли технологияларнинг юридик шахслар ва якка тартибдаги тадбиркорларнинг глобал ривожланишидаги роли ва аҳамияти йилдан-йилга ортиб бормоқда.
9-расм. Электрон банк хизматларидан фойдаланишдан мижозлар эҳтиёжини қондириш
Хусусан, молиявий секторда техник трансформация жараёнларининг кенг жорий этилиши банк тизимлари, тўлов операциялари, кредитлаш ва бошқа шу каби хизматлар самарадорлигини янада ошириш имконини берди. Банк хизматларини яхшилайдиган ва оптималлаштирадиган бундай технология молиявий технологиялардир. Электрон технологиялар – бу банк-молия хизматлари бозорида воситачилардан, анъанавий банк муассасалари билан рақобатлашиш учун технологиялар ва инновациялардан фойдаланадиган компания- лардан иборат соҳа.
Банк томонидан маҳаллалар бўйлаб бинолар олдига банкоматлар ўрнатиш бўйича босқичма-босқич тегишли чоралар кўрилмоқда. Шу муносабат билан нақд пулда пенсия олувчи пенсионерларга шахсий банк овердрафт пенсия карталарини очиш ва пенсия маблағларини банк карталарига ўтказиш тавсия этилади. Бу уларга бир қатор афзалликлар беради. Ҳисоб-китоблардан сўнг пластик карталарни тез ва осон дезинфекция қилиш мумкин. Бундан ташқари, ҳозирда ҳар бир банк масофадан туриб тўлов ва банк хизматларидан фойдаланишга, яъни мобил иловалардан фойдаланишни янада қулай ва осон қилишга алоҳида эътибор қаратмоқда. Бу шуни англатадики, банк карталаридан фойдаланиш нақд пулга қараганда самаралироқ ва қулай бўлади.
Хулоса қилиб айтганда, рақамли банкинг – бу онлайн-банк тизимига ўтишда интернет орқали кўрсатиладиган банк хизмати. «Онлайн» ёки «интернет-банкинг» деганда, банк ёки бошқа молия муассасаси мижозлари учун молиявий муассасанинг веб-сайти электрон тўлов тизими ёрдамида бир қатор молиявий операцияларни амалга ошириш имконини беради. Ушбу тизим банклар ва мижозларга банк хизматларини кўрсатиб, уларнинг операцияларини осон ва тез амалга ошириш имконини беради. Рақамли банк тизими банк маҳсулотлари учун идоралараро дастурлаш интерфейсини таъминлайдиган жараёнларни, веб-сайтларнинг хизматларини юқори даражада автоматлаштиришни назарда тутади.
Шу сабабли халқаро стандартлардан фойдаланган ҳолда технологик платформани модернизация қилиш пластик карталар эгаларига электрон тижоратга SMS-хабарномалар, пул ўтказмалари ва бошқа замонавий хизматларни жорий этиш имконини берди. Бошқача қилиб айтганда, технологик платформа мобил алоқа ёки интернет мавжуд бўлган ҳар қандай жойда пластик карталар билан операцияларни амалга оширишга имкон беради.
Адабиётлар:
Cziesla, T.A. (2014) Literature Review on Digital Transformation in the Financial Service Industry. In Proceedings of the Bled eConference, Bled, Slovenia, 1–5 June.